Šta je razlog dolaska loših vladara na vlast

 

Za njega su meleci, koji uzastopno nad njim ispred i iza njega bdiju, po Allahovu naređenju. Allah neće izmijeniti stanje jednog naroda dok on sam sebe ne izmijeni. A kad Allah hoće jednom narodu nesreću, za njega nema povratka; i njima, osim Njega, nema zaštitnika.1

 

1470. Poslanik, s.a.v.a.: "Kakvi ste, takva će vlast nad vama biti."2

1471. Poslanik, s.a.v.a.: "Rekao je Allah, dž.š.: 'Kada Mi zgriješi od Mojih stvorenja neko koje Me poznaje, dat ću vlast nad njim nekom od Mojih stvorenja koje Me ne poznaje."3

1472. Imam Ali, mir s njim, koreći svoje prijatelje: "Ama, tako mi Onoga u Čijoj ruci je moj život, ti će vas ljudi nadjačati ne zato što su zauzeti za Istinu od vas, nego zbog njihovog žu-renja ka neistini njihovog poglavara, a vi kasnite u zaštiti prava moga."4

 

Pravedni vladari

 

1473. Imam Sadik, mir s njim: "Ko dobije vlast nad nekim poslovima ljudi, bude pravedan, otvori vrata kuće svoje ljudima, ne bude nanosio zlo i bude gledao u potrebe ljudi, Božijc je da ga na Sudnjem danu zaštiti od straha i uvede u Džennet."5

 

Nepravedni vladari

 

1474. Poslanik, s.a.v.a.: "Ko bude vladao u nečemu nad muslimanima pa bude nepošten, on je u Vatri."6

1475. Imam Ali, mir s njim: "I lalapljiva, nemilosrdna zvijer bolja je od nepravednog i nepoštenog vladara."7

1476. Imam Ali, mir s njim: "Najgori vladari jesu oni od kojih strepe nedužni ljudi."8

__________________

1. Er-Rad,11                                    

2. Kenzu-l-'ummal, 14972.                                   

3. El-Fekih, 4/404J5871.                                       

4. Nehdžu-l-belaga, govor 97.                                 

5. El-Bihar,75/340/18.

6. Et-Tergibu ve-t-terhib, 3/176/40.

7. Gureru-l-hikem, 5626.

8. Isto, 5687.

 

 

1477. Imam Ali, mir s njim: "Čija vladavina bude tiranska, propast će mu država."1

 

Obaveza vladara prema samom sebi

 

1478. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru kada ga je imenovao za namjesnika Egipta: "Čestiti su, dakako, poznati po dobrom glasu svome, koji je Allah pustio da o njima kruži preko jezika robova Njegovih. Neka ti zato najdraža zaliha bude zaliha dobrih djela. Zavladaj svojim strastima i budi škrt prema duši svojoj u onome što ti nije dopušteno jer zaista je škrtost prema duši natjeravanje njeno na put pravednog postupanja u onome što voli ili ne voli."2

1479. Imam Ali, mir s njim: "Pravedno postupaj prema Allahu i prema narodu u vezi sa sobom, bliskim u svojoj porodici i u vezi sa onim svojim podanicima kojima si naklonjen, jer ako ne postupiš tako, bit ćeš nepravedan."3

1480. Imam Ali, mir s njim: "Također, čuvaj se ushićenja sobom i po-uzdavanja u ono što te ushićuje. Čuvaj se želje za pohvalom pretjeranom, jer zaista je to prilika najpouzdanija za šejtana da poništi dobra djela dobročinitelja."4

 

Najvažnija obaveza vladara u njegovom upravljanju

 

1481. Imam Ali, mir s njim, Omeru ibn Hattabu: "Tri stvari, ako ih sačuvaš i radiš u skladu s njima, učinit će te nepotrebitim za drugim stvarima, a ako ih napustiš, neće ti koristiti ništa mimo njih." Omer upita: "Šta je to, o Ebul-Hasane?" Imam reče: "Provođenje kazni i za bliske i za udaljene, suđenje na temelju Alla-hove knjige i u zadovoljstvu i u srdžbi, i pravedna podjela između crvenokošca i crnca." Tada mu reče Omer: "Tako mi života, rekao si sažeto a rječito."5

____________________

1. Gureru-l-hikem, 8365.                             

2. Nehdžu-l-belaga, pismo 53.                          

3. Isto, pismo 53.

4.  Isto, pismo 53.

5. Et-Tehzib, 6/227/547.

 

 

1482. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru kada ga je imenovao za namjesnika Egipta: "Privikni srce svoje na samilost prema podanicima, raspoloženje i prijaznost prema njima. Ne budi im nipošto poput zvijeri krvoločnih, koje osjećaju dostatnim proždrijeti ih, budući da su oni dvovrsni - ili su ti braća

po vjeri, ili su poput tebe po stvorenosti. Griješit će nehotice i suočiti se s propustima. Nekada će namjerno i hotimice praviti greške. Zato, isto kao što bi ti volio da ti Allah oprost Svoj udijeli, dodijeli im oprost svoj i pomilovanje, jer si ti nad njima, a onaj koji ti naređuje je nad tobom, dok je Allah iznad onog koji te postavlja za upravitelja."1

 

1483. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: "Neka ti najdraže bude ono što je najuravnoteženije u pravu, najopćenitije u pravednosti i najobuhvalnije s obzirom na zadovoljstvo podanika, jer nezadovoljstvo svijeta običnog odnosi zadovoljstvo odličnika, a nezadovoljstvo odličnika može biti zanemareno ako postoji zadovoljstvo svijeta običnog. Nijedan od podanika zapovjedniku nije teži od odličnika u ugodnostima životnim, nekorisniji u nevolji, puniji mržnje spram postupanja pravednog, odvratniji u traženju naklonosti, manje zahvalan u vrijeme davanja, manje predusretljiv za razloge u vrijeme odbijanja i slabiji u trpljenju u vrijeme neugodnosti životnih. Obični ljudi zajednice stub su vjere, snaga muslimana i odbrana od neprijatelja. Neka zato naklonost i težnja tvoja budu usmjereni prema njima."2

1484. Imam Sadik, mir s njim: "Tri su stvari neophodne za vladare i prema običnim ljudima i prema odličnicima: nagrađivanje dobročinitelja na lijep način da bi se povećala želja za dobročinstvom, pokrivanje grijeha grješnika da bi se pokajao i vratio iz zla činjenja, te nastojanje pridobijanja svih njih dobrotom i pravdom."3

 

0 čemu upravitelj treba misliti prilikom biranja službenika

 

1485. Poslanik, s.a.v.a.: "Ko uzme u službu čovjeka iz neke skupine u kojoj postoji čovjek kojim je Allah zadovoljniji, izdao je Allaha."4

1486. Poslanik, s.a.v.a.: "Mi, tako mi Allaha, ne postavljamo na mjesto upravitelja nikoga ko to traži ili ko žudi za lim."5

1487. Poslanik, s.a.v.a., rekao je Abdurrahmanu ibn Semuretu: "O Abdurrahman ibn Semure, ne traži vlast, jer ako ti bude data na osnovu tvoga zahtjeva, u njenom vođenju ćeš biti prepušten sebi, a ako ti bude dala bez tvoga traženja, u njenom vođenju bit ćeš pomognut."6

___________________

1. Nehdžu-l-Maga, pismo 53.                                               

2. Isto, pismo 53.                                                                       

3. Tuhafu-l-'ukul, 319. 

4. El-Bihar, 23/75/24.                                                

5. Sahihu Muslini, 3/1456/14.

6. Sunenu EbiDavud, 2929

 

 

1488. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: “Razmišljaj o poslovima službenika svojih! Postavljaj ih nakon probe i ne postavljaj ih po pristrasnosti ili naklonosti, jer to dvoje izvor je različitih vrsta nepravde i izdaje. Odaberi između njih iskusne i stidljive koji potiču iz kuća čestitih i imaju dugu prošlost u islamu."1

 

1489. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: "Nadziri njihove poslove i nađi ljude koji izvještavaju o njima, a bit če iskreni i vjerni, jer tvoje tajno nadgledanje poslova njihovih podsticat će ih da izvršavaju povjereno i da budu susretljivi podanicima. Budi oprezan naspram pomagača! Ako i jedan od njih pruži ruku prema pronevjeri, a izvještaji izvjestilaca tvojih koji ti dolaze to potvrde, onda se zadovolji time kao dokazom. Tada na njeg moraš primijeniti kaznu tjelesnu, kazniti ga za ono što je počinio, otpremiti ga na mjesto poniženja, žigosati ga pronevjerom i staviti mu ogrlicu srama za prijestup njegov."2

 

Nema skrivanja

 

1490. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: "I nikako se ne povlači na dugo razdoblje od podanika svojih jer je povlačenje nosioca vlasti od podanika vid nestrpljivosti i uzrokuje neobaviještenost o pojavama. Povlačenje od njih onemogućuje ih u saznavanju onoga što ne znaju. Zato počinju smatrati veliko malim, a malo velikim, lijepo ružnim, a ružno lijepim, pa se izmiješaju istina i laž."3

 

1491. Imam Sadik, mir s njim: "Ko postane upravitelj poslovima ljudi te bude pravedan, pristupačan, otvoren, i bude vodio brigu o tegobama ljudi, Božije je da ga na Sudnjem danu učini sigurnim od straha i da ga uvede u Džennet."4

__________________

1. Nehdžu-l-belaga, pismo 53.              

2. Isto, pismo 53.                

3. Isto, pismo 53.

4. Tenbihu-l-havatir, 2/165.

 

 

Obveznost vođenja brige o nemoćnim

 

1492. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: "I odredi vrijeme za one koji imaju pritužbe, u kojem ćeš biti slobodan za njih, i sjedi s njima u skupu javnom i osjećaj se poniznim pri tome radi Allaha Koji te je stvorio. Moraš od njih udaljiti vojnike svoje i pomoćnike svoje, kao što su stražari i redarstvo, tako da ti svaki koji ti želi govoriti može kazivati bez straha, jer slušao sam Poslanika, s.a.v.a., kako je govorio više puta: 'Nikada neće postići čistotu zajednica u kojoj pravo slabog ne bude bez straha uzeto od jakog.' Zatim, podnosi nespretnost njihovu i nesposobnost da se izraze. I odbaci od sebe uskogrudost i oholost!"1

 

1493. Imam Ali, mir s njim, u pismu Maliku Aštaru: "Boj se Boga, boj se Boga kada je u pitanju sloj najniži, oni koji nemaju mogućnosti, bijednici, potrebiti, siromašni i nesposobni, jer su u sloju tom oni skromni i nepoznati siromasi. Zato, zarad Allaha oduži pravo koje je On odredio njima, a tebe učinio obaveznim da ga čuvaš. Odredi i za njih dio iz zaliha javnih... Brini o stanju onih od njih koji ti se ne primiču zato što su neugledne vanjštine ili od onih koje ljudi drže niskim. Imenuj radi njih neke ljude pouzdane koji se boje Allaha i koji su ponizni. Neka te izvještavaju o stanjima njihovim. A onda postupaj prema njima s osjećanjem odgovornosti Allahu na Dan kada ćeš Ga susresti, jer od podanika svih ti ljudi najviše zaslužuju postupanje pravedno, dok i za ostale moraš ispunjavati prava njihova, budući da ćeš polagati račun Allahu."2

 

Posebnosti evlija Božijih

 

I znajte, zaista se Allahovi prijatelji ničega ne boje i ni za čim ne tuguju, oni koji vjeruju i Boga budu svjesni.3

1494. Imam Ali, mir s njim: "Sigurno su prijatelji Božiji oni koji gledaju unutrašnjost Ovoga svijeta, dok ostali ljudi gledaju njegovu vanjštinu. Oni su zaokupljeni onim što će doći poslije njih, dok su ostali zaokupljeni trenutnim davanjima njihovim. Umrtvlju-ju od njega ono za šta se boje da bi ih moglo umrtviti i napuštaju u njemu ono za šta znaju da će ih ubrzo napustiti. Drže beznačajnim blaga na njemu, koja drugi gomilaju, i zadobijanje toga gubitkom. Oni su neprijatelji onoga što drugi ljudi vole, dok sami vole ono što drugi mrze. Knjiga se poznaje uz pomoć njih i oni je znaju. Knjiga se održava pomoću njih, a oni se održavaju pomoću nje. Ne vide nikakvo drugo nadanje iznad onoga čemu se nadaju i ne vide ništa čega se treba bojati iznad onoga čega se oni boje."4

_______________________

1. Nehdžu-l-belaga, pismo 53.

2. Isto, pismo 53.

3. Junus, 62-63.

4. Nehdžu-l-belaga, mudrost 432.