Vrijednost hranjenja gladnih

I hranu su davali - mada su je i sami željeli - siromahu i siročetu i sužnju. "Mi vas samo za Allahovu ljubav hranimo, od vas ni priznanja ni zahvalnosti ne tražimo!'1

Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili ubogoga nevoljnika.2

328. Imam Ali, mir s njim: "Samoishrana je tjelesna hrana, a duševna hrana je hranjenje drugih."3

329. Imam Ali, mir s njim: "Ono što pojedeš - nestaje, a ono što daš da bi nahranio - uvećava se."4

330. Imam Bakir, mir s njim: "Allah voli da se drugi hrane i da se kolju kurbani."5

331. Imam Sadik, mir s njim: "Od razloga zbog kojih se odlazi u Džennet i zbog kojih se opraštaju grijesi je i hranjenje gladnih." Zatim je proučio: Ili, kad glad hara, nahraniti siroče bliska roda, ili ubogoga nevoljnika.6

332. Imam Sadik, mir s njim: "Imam Ali, mir s njim, po načinu hranjenja gladnih najsličniji je Poslaniku, s.a.v.a.; sam je jeo hljeb, sirce i ulje, a druge je ljude hranio hljebom i mesom."7

________________

1. Ed-Dehr, 8-9.

2. El-Beled, 14-16.

3. Miskatu-l-envar, 325.

4 Gurertt-l-hikem, 9634.

5 El-Mehasin, 2/143/1370.

6. Isto, 2/145/1381; El-Bded, 14 

7. El-Mehasin, 2/279/1901.