Odvraćanje od jadikovanja

Čovjek je, uistinu, stvoren malodušan: kada ga nevolja snađe - ojađen je, a kada mu je dobro - nepristupačan je.1

1053. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: "Dva glasa Allah, dž.š., mrzi: jadikovanje pri nesreći i zvuk frule u stanju blagodati."2

1054. Imam Ali, mir s njim: "Čuvaj se jadikovanja jer ono prekida nadu, umanjuje djelo i donosi tugu. Znaj da je spas u dvjema stvarima: ili postoji izlaz iz teškoća, pa ga treba tražiti, ili ne postoji izlaz, i u tom slučaju treba biti strpljiv."3

1055. Imam Ali, mir s njim: "Nadvladajte jadikovanje strpljenjem, jer jadikovanje briše nagradu, a uvećava nesreću."4

1056. Imam Ali, mir s njim, kada je čuo plač žena nad poginulim na Siffinu: "Da li su vas žene nadvladale ovim plačem koji čujem?! Zašto ih ne spriječite u jadikovanju?!"5

1057. Imam Bakir, mir s njim: "Najgore jadikovanje je ono popraćeno kukanjem i lelekom, udaranjem u lica i prsa i čupanjem kose. Ko otpočne jadikovanje, napustio je strpljivost."6

1058. Imam Kazim, mir s njim: "Strpljivi ima jednu nesreću, a onaj ko jadikuje dvije."7

________________

1 El-Me'aridž, 19-21.

2 Tuhafu-l-ukul, 40.

3 El-Bihar, 82/144/29.

4 Gureru-l-hikem, 2527.

5 Nehdžu-l-belaga, izreka 322.

6 Musekkinu-l-fuad, 99.

7 Tuhafu-l-ukul, 414.