Potvrda imameta Imama Sadika

 

515. Božiji Poslanik, s.a.v.a.: "Kada se rodi moj sin Džafer ibn Mu- hammed ibn Ali ibn Husejn ibn Ali ibn Ebi Talib, nadjenite mu ime Sadik."1

 

516. Muhammed ibn Muslim: "Bio sam kod Ebu Džafera Mu- hammeda ibn Alija Bakira, mir s njim, kada mu je došao sin Džafer. Imao je uvojak na prednjoj strani glave, a u ruci je držao štap kojim se igrao. Bakir, mir s njim, čvrsto ga prigrli uza se, a potom reče: 'Žrtvovao bih i oca i majku za tebe, ti nisi od igre i zabave!' Potom mi reče: 'O Muhammede, ovo je tvoj Imam poslije mene. Slijedi ga i od njega stiči znanje! Kunem se Allahom, to je upravo onaj kojeg je Božiji Poslanik, s.a.v.a., nazvao Sadikom. Zaista, njegovi sljedbenici su pobjednici i na Ovom i na Onom svijetu."2

 

Njegov odgoj i plemenita ćud

 

517. Muhammed ibn Zijad El-Ezdijj: "Čuo sam Malika ibn Enesa, fakiha Medine, kako kaže: 'Otišao sam do Džafera ibn Muhamme- da Es-Sadika. Ponudio mi je naslonjač te iskazujući poštovanje rekao: O Malik, ja te volim! To me je veoma obradovalo i zahva- lio sam se Allahu.' Također, Malik je rekao: 'Sadik, mir s njim, bio je stalno u jednom od tri stanja: ili je postio, ili je klanjao, ili je činio zikr. Bio je od najvećih bogobojaznika i od najvećih isposni- ka koji su strahovali od Allaha, dž.š. Mnogo je prenosio predaje, bio je ugodnog društva i od velike koristi."3

 

518. Hišam ibn Salem: "Ebu Abdullah je imao naviku da kada na- stupi prva trećina noći i malo od nje prođe, uzme torbu napu- njenu hljebom, mesom i dirhemima i ponese o vratu. Išao bi u Medinu, onima koji imaju potrebu i dijelio bi poneseno među njima, a da oni nisu znali ko im je udjeljivao. Kad je umro Ebu Abdullah, ova pomoć bila je prekinuta i ljudi su tako saznali da ih je on pomagao."4

 

519. Mu'alla ibn Hunejs: "Jedne noći dok je sipila kiša Ebu Abdullah je izašao vani, namjeravajući otići do nadstrešnica Beni Sa'ide. Slijedio sam ga. Odjednom, ispade mu nešto iz ruku i on reče: 'U ime Allaha, moj Bože vrati nam ga!' Otišao sam do njega i poselamio ga. Upitao me je: "To si ti Mu'alla?' Rekao sam: 'Da, žrtvovao bih se za tebe!' Rekao mi je: "Traži svojim rukama i ako šta nađeš, dat ćeš mi. Kada sam pokupio prosuti hljeb, odnio sam mu ga. Vidio sam da nosi torbu s hljebom. Rekoh: Žrtvovao bih se za tebe, prepusti mi torbu da je ponesem!' On odgovori: 'Ja sam preči da je nosim, ali podi sa mnom."" Mu'alla dalje kaže: "Stigli smo do nadstrešnica Beni Sa'ide i našli smo skupinu ljudi kako spavaju. Svakome od njih ostavljao je pod odjeću somun ili dva, sve dok nije stigao do posljednjeg, nakon čega smo se vratili. Upitao sam: Žrtvovao bih se za tebe, vjeruju li oni u tvoj imamet?' On odgovori: 'Da vjeruju, davao bih im í brašno."5

 

520. Ebu Amr Eš-Šejbani: "Vidio sam Ebu Abdullaha, mir s njim, sa lopatom u ruci, ogrnutog grubim plaštom kako radi u svom vrtu, dok mu je znoj tekao niz leđa. Rekao sam mu: 'Žrtvovao bih se za tebe, dozvoli mi da radim umjesto tebe!' On odgovori: 'Ja volim kad se čovjek muči na vrelini sunca radi sticanja vlastite opskrbe!"6

__________________

1. El-Haraidžu vel-džeraih, 1/268/12.

2. El-Bihar, 47/15/12.

3. Isto, 47/16/1.

4. El-Kafi, 4/8/1.

5. Sevabu-l-a'mal, 173/2

6. El-Kafi, 5/76/132.