Svakako, ovaj broj dosta govori, posebno kada je to samo dio onih do čijih je djela autor uspio doći. U isto vrijeme bitno je imati na umu to da nije svako od uleme ko je prezirao ovu ideologiju i bio oprečan istoj, napisao knjigu ili poslanicu o tome, što bi bilo nezamislivo! U tom slučaju bi govorili o većini uleme ummeta od Poslanika a.s. do danas, o čemu svjedoče njihova uvažena djela iz tefsira, ilmul-kelama, fikha, usulu fikha, hadisa i dr. u kojima su tumačili islam, davali svoja mišljenja, i borili se protiv svega što je strano islamu, poput onoga što smo ovdje oslovili sa vehabizmom. 

Imajte na umu da su znalci koji su odgovarali ovoj ideologiji (ideologiji tešbiha, tedžsima i antipatije prema Alul-bejtu) od vremena ashaba i nadalje brojni. Na njihovom čelu je hazreti-Omer b. el-Hattab koji je odgovorio Sabigu koji je pitao o nejasnim ajetima Kur'ana237. Njega je naslijedila ulema Ehlul-bejta u prvih pet vijekova, i oni koji su koračali njihovom stazom. Tu je i ulema koju može naći svako ko se vrati djelima historije i bigrafijama. Ovdje ćemo se dotaći nekih koje smo zabilježili od vremena Ibn Tejmijje, a to su:

•  1). imam Tekijjud-din es-Subki (umro 756. po H.), napisao je nekoliko poslanica kao odgovor na Ibn Tejmijju i učenika mu Ibn Kajjima, od kojih su: Es-sejfus-sekil fir-reddi 'alebni Zefil, Ed-durretul-mudijje fir-reddi 'ala Ibn Tejmijje, Šifaus-sekam fi zijareti hajril-enam, kao i broj poslanica koje su svjetlo dana ugledale u novije vrijeme.
• 2. hafiz Ibn Dekik el-'Id eš-Šafi'i el-Maliki (umro 702.), odgovorio na Ibn Tejmijjinu hipotezu o bespočetnosti svijeta i njegovom nastanku; o ovom pitanju veli hafiz Ibn Dekik također, kako to stoji u Fethul bari (202/12) sljedeće:
• „Pao je u ovom pitanju onaj koji zagovara oštroumnost i naginje filozofiji, misleći da oprečni stav u pitanju nastanka svijeta ne nalaže nevjerstvo (kufr), jer je isti vrsta pitanja koja su oprečna koncenzusu. Uhvatio se za naše riječi da onaj koji negira koncenzus apsolutno ne pada u nevjerstvo, sve dok se to ne potvrdi mutevatirom od Zakonodavca. Rekao je: «Ovo je držanje neprihvatljivog, ili zbog sljeposti pored jasnih dokaza, ili zbog zaslijepljenosti. To je zato što je nastanak svijeta vrsta pitanja o kojem je zaključen koncenzus i što je preneseno tevaturom od Zakonodavca“ ;
• 3. od žestokih protivnika Ibn Tejmijje je i Zehebi, hafiz, šafija (umro 748.), i to u više dijelova svoje knjige. Tu je, također, njegova među ulemom čuvena poslanica koju je poslao Ibn Tejmijji, nazvana Zlatni savjet (En-nasihatuz-zehebijje) ili El-kubban, i koju spominje hafiz Sehavi u svojoj poznatoj knjizi El-i'lanu bit-tewbih, str. 307. pa neka pogleda ko želi opširnije. Tu je također Zehebijeva knjiga Bejanu zuglul-'ilmi wet-taleb koja je verifikovana i štampana pod nadzorom imama muhadisa Kevserija. Zehebi veli u njoj, na str. 23. savjetujući studente i tragače za znanjem, sljedećim:
• „A ako se pokažeš u osnovama i njenim ograncima: logici, mudrosti i filozofiji, mišljenjima prvaka i intelektualnim vičnostima, a pored toga budeš čvrsto uz Kur'an i Sunnet i osnove selefa, i napraviš sintezu između uma i Teksta, ipak ne mislim da ćeš u svemu tome dostići stepen Ibn Tejmijje, a tako mi Allaha, ni blizu toga. Vidio sam na čemu je završio i šta ga je poklopilo od protjerivanja (hedžra), proglašavanja zabludjelim i nevjernikom, poricanja s pravom i bez njega. Prije nego što je ušao u ovaj zanat, bio je sjajan i blistav nad svojim vrsnicima, a onda je postao mračan i zatamnjen... i novotar dobar i realan kod skupina razumnih i vrlih...“
• Pa neka ovo pogleda detaljno ko hoće, a ove riječi su nepobitno potvrđene od Zehebija. Prenijela ih je i potvrdila grupa hafiza, od kojih je imam hafiz Sehavi u svojoj knjizi El-i'lanu bit-tewbih, str. 136. pa nek pogleda ko želi;
• 4. šafijski kadija Bedrud-din Muhammed b. Ibrahim b. Džema'a eš Šafi'i, umro 733. ;
• 5. hanefijski kadija Muhammed b. el-Hariri el-Ensari el-Hanefi;
• 6. malikijski kadija Muhammed b. Ebi-Bekr el-Maliki; 
• 7. hanbelijski kadija Ahmed b. Omer el-Makdesi el-Hanbeli; Ibn Tejmijja je uhapšen i zatvoren (I umro u zatvoru godine 728. po H./1382. A.D. zbog svojih ekscentričnih ideja i kršenja islamskog koncenzusa. 239 Pogledaj Šewahidul-hakk bil-) fetvom od ove četverice kadija, godine 726. po H.;
• 8. vrhovni kadija u Egiptu Ahmed b. Ibrahim es-Surudži el-Hanefi, umro 710.
• 9. vrhovni malikijski kadija u Egiptu Ali b. Mahluf, umro 718.;
• 10. autoritet Ali b. Jakub el-Bekri, umro 724. ;
• 11. autoritet Šemsud-din Muhammed b. Adlan eš-Šafi'i, umro 749.;
• 12. imam Sadrud-din Ibnul-wekil, poznat kao Ibnul-murehhil eš Šafi'i239;
• 13. imam i znalac Ahmed b. Jahja el-Kullabi el-Halebi, umro 733., napisao odgovor Ibn Tejmijji, to spominje imam Tadž es-Subki u njegovoj biografiji u slavnom djelu Tabekatuš-šafi'ijje el-kubra;
• 14. kadija znalac Safijud-din el-Hindi, umro 715., sa Ibn Tejmijjom diskutovao neka pitanja;
• 15. kadija Kemalud-din b. ez-Zemelkani, umro 727. diskutovao sa njim i napisao mu odgovor u pitanjima posjete mezara Poslanika a.s. i o talaku;
• 16. hafiz filološki mufesir, čuveni Ebu-Hajjan el-Endelusi, umro 745. Ibn Tejmijju spomenuo u svom tefsiru Nehrul-me'ad240, i u njemu spominje da je vidio, pisano perom Ibn Tejmijje lično, njegovu poslanicu u kojom on potvrđuje pitanje Allahovog sjedenja na arš, čemu se Ebu-Hajjan žestoko usprotivio;
• 17. imam Ali b. Muhammed el-Badži eš-Šafi'i, umro 714.,
• 18. muhadis historičar, Fahr b. el-Muallim el-Kureši, umro 725.,napisao odgovor u svojoj knjizi Nedžmul-muhtedi we redžmul-mu'tedi;
• 19. znalac Muhammed b. Ali el-Mazini ed-Dihan ed-Dimeški, umro 721., odgovorio mu u dvije poslanice, jednoj o posjeti (Poslanikovog a.s.) mezara, i drugoj o pitanju talaka;
• 20. imam Ebul-Kasim Ahmed b. Muhammed eš-Širazi, umro 733. autor poslanice odgovora na Ibn Tejmijju; 
• 21. imam Dželalud-din el-Kazvini eš-Šafi'i, umro 739.;
• 22. znalac Afifud-din Abdullah b. Es'ad el-Jafi'i el-Jemeni, umro 768., autor knjige Merhemul-'ilelil-mu'dale;
• 23. imam muhadis Tadžud-din Abdul-wehhab b. Ali es-Subki, umro 771., autor više odgovora i mnogih kritika na Zehebija i Ibn Tejmijju u svojoj velikoj knjizi Tabekatuš-šafi'ijjetil-kubra,
• 24. znalac, historičar, Ibn Šakir el-Ketbi, umro 764., autor knjige 'Ujunut-tawarih;
• 25. znalac, pravnik, Omer b. Ebil-Jemen el-Lahmi el-Fakihi el-Maliki, umro 734. napisao knjigu kao odgovor Ibn Tejmijji nazvavši je Et tuhfetul-muhtare fir-reddi 'ala minkiriz-zijare;
• 26. znalac Isa Ez-zevavi el-Maliki, umro 743., napisao odgovor Ibn Tejmijji po pitanju zijareta (Poslanikovog a.s.) mezara;
• 27. kadija znalac Muhammed es-Sa'di el-Ahnai el-Misri, umro 750. napisao knjigu odgovarajući Ibn Tejmijji, štampana je u sklopu djela El-berahinus-sati'a, znalca el-Azzamija, pod imenom El mekaletul-merdijje fir-reddi 'ala men enkerez-zijaretel muhammedijje;
• 28. znalac, verifikator Ahmed b. Osman et-Turkmani el-Džewzedžani el-Hanefi, umro 744., autor poslanice u kojoj se usprotivio Ibn Tejmijji El-ebhasul-dželijje fir-reddi 'ala Ibn Tejmijje;
• 29. imam hafiz Ibn Hadžer el-Askalani eš-Šafi'i, umro 802., žestoko se usprotivio Ibn Tejmijji u pitanju zijareta (Poslanikovog a.s.) mezara i to u El-fethu (66/3), i po pitanju bespočetnosti stvorenja: El-feth 410/13; pored toga je pohvalio knjigu Er-reddul-wafir Ibn Nasirud-dina ed-Dimeškija, u kojoj je odgovorio na Ala'a el-Buharija, što je bilo samo zbog suparništva hanefija i računa se jednom od pogrešaka Ibn Hadžera; također je napisao poslanicu El-išare bituruk hadisiz-zijare i napisao je biografiju Ibn Tejmijje u Ed-durerul-kamine u kojoj je spomenuo da ga je ulema njegovog vremena optužila za nifak, licemjerstvo zbog njegovih riječi u kojima omalovažava hazreti Aliju, Allah ga zadovoljio i njime bio zadovoljan;
• 30. hafiz, velikan Zejnud-din Abdurrahim el-Iraki, šejh Ibn Hadžera, i Velijud-din el-Iraki, njegov sin, i šejh hafiza Hejsemija i njegovih savremenika (umro 806.), spominje šejh En-nebhani u Šewahidul hakk na str. 192. da je pogledao dio odgovora Ibn Tejmijji o pitanjima vezanim za dan Ašure; 
• 31. sin hafiza, Velijud-din el-Iraki, umro 826., kritikovao Ibn Tejmijju i dao pojašnjenje pitanja u kojima je Ibn Tejmijja prekršio Koncenzus u El-edžwibetul-merdijje fir-reddi 'alel-esiletil mekkijje;
• 32. historičar, znalac Ibn Kadi Šuhbe eš-Šafi'i, umro 851. spomenuo je Ibn Tejmijju u svojoj poznatoj historiji pod imenom Historija Ibn Kadija Šuhbe,
• 33. imam, znalac Tekijjud-din el-Husni el-Husejni eš-Šafi'i, umro 829., napisao poznato djelo (štampano) o odgovoru na Ibn Tejmijju nazvavši ga Def'u šubehi men šebbehe we temerrede pripisavši to imamu Ahmedu;
• 34. imam Ibn Arefe et-Tunisi el-Maliki, umro 803. jedan od onih koji su odgovorili Ibn Tejmijji;
• 35. imam, znalac Ala'ud-din el-Buhari el-Hanefi, umro 841., učenik Sa'dud-dina et-Teftezanija, proglasio je kafirom Ibn Tejmijju i svakoga ko ga naziva šejhul-Islamom; on je uzrok toga što je hafiz Ibn Hasirud-din ed-Dimeški eš-Šafi'i napisao knjigu Er-reddul wafir i pohvale knjige samo zbog pristrasnosti prema hanefijama; inače su obojica bili protivnici Ibn Tejmijjinog vjerovanja;
• 36. šejh Muhammed b. Ahmed el-Fergani el-Hanefi ed-Dimeški, umro 867., autor poslanice Er-reddu 'ala Ibn Tejmijje fil-i'tikadat;
• 37. šejh El-arif billahi Ahmed Zuruk el-Fasi el-Maliki, umro 899., odgovorio mu komentaru Hizbul-bahr;
• 38. znalac i pravnik Ibn Hadžer el-Hejsemi eš-Šafi'i, umro 974., spominje u El-fetawal-hadise žestoke riječi o Ibn Tejmijji i Ibn Kajjimu el-Džewzijje, a dio tih riječi iz te knjige su one na str. 116. gdje navodi pitanja u kojima je Ibn Tejmijja prekršio koncenzus muslimana: „I to da je pojavni svijet/univerzum svojom vrstom oduvijek, i da je pored Allaha uvijek postojalo neko stvorenje, čime Ga je učinio esencijalno nužnim – ne aktivnim po Svome izboru, neka je Allah visoko iznad toga. I njegov stav o (Allahovoj) tjelesnosti,pravcu, premještanju, te da je On veličine arša, na manji, niti veći, neka je uzvišen Allah iznad ove prljave, pogane klevete, i jasnog nedvojbenog kufra...“ Kaže još Ibn Hadžer u El-fetawa el-hadisije, str. 203. sljedeće: „I nipošto se ne prepusti onome što se nalazi u knjigama Ibn Tejmijje i njegovog učenika Ibn Kajjima el-Džewzijje, i drugih koji su za boga svoju strast uzeli, i Allah ih je pored znanja u zabludu odveo, njihova srca i uši zapečatio, a na oči koprenu stavio; ko da ga uputi mimo Allaha?! Kako su ovi bezbožnici prekoračili granice i prešli preko krajnje crte, probivši ograde šerijata i istine, misleći time da su na uputi Gospodara, a nisu...“ Od toga je također i ono što se nalazi u knjizi Ibn Hadžera, Hašijetul-idah 'ala menasikin-newewi fil-hadždž što se nalazi u velikom tomu, i kaže u njemu Ibn Hadžer: „Neka nikoga ne zavede Ibn Tejmijjino negiranje posjećivanja Poslanika s.a.w.s. jer to je rob kojeg je Allah u zabludu odveo, kao što to veli el-'Izz b. el-Džema'a. Naširoko mu je odgovorio et Tekijj es-Subki u zasebnom djelu zbog omalovažavanja Poslanika s.a.w.s., što nije čudno, budući da taj omalovažava Allaha dž.š., neka je On daleko i uzvišen od onoga što zulumčari i inadžije govore. Pripisao Mu je velika bogohulništva - Da Allah dželešanuhu ima: stranu, ruku, nogu, oko, i druge odvratnosti. Proglasila ga je nevjernikom (kafirom) mnoga ulema; neka ga Allah obračuna svojom pravdom i porazi njegove sljedbenike, koji pomažu ono čime je potvorio veličanstveni šerijat.“ Ovdje je kraj riječi Ibn Hadžera, pa neka pogleda original ko želi, str. 443. u superkomentaru Ibn Hadžera, izdanje Darul-hadis, a str. 489. u izdanju El-mektebetus-selefijje;
• 39. šejh, znalac Mula Ali el-Kari el-Hanefi, umro 1014. po H. Ibn Tejmijje se dotakao u djelu Šerhuš-šifa' gdje kaže: „Ibn Tejmijje je pretjerao među hanbelijama, kada je zabranio putovanje radi posjete Poslanika, neka je na njega i njegovu porodicu salavat i selam...“;
• 40. znalac muhadis Abdur-reuf el-Munadi eš-Šafi'i, umro 1031. Ibn Tejmijju je negativno spomenuo na više mjesta u Fejdul-kadir i u tumačenju Šemaila od Tirmizija; 41. muhadis Muhammed b. Ali b. Allan es-Siddiki el-Mekki, umro 1057. autor knjige El-mibredul-mebki fir-reddi 'ales-sarimil-menki,
• 42. Šihabud-din Ahmed el-Hafadži el-Hanefi el-Misri, umro 1069. Tumačenje Eš-šifa' od Kadi Ajjada,
• 43. šejh Abdul-ganijj en-Nabulsi, umro 1143. Ibn Tejmijju prekorio u više svojih dijela;
• 44. autoritet, pravnik Muhammed b. Sulejman el-Kurdi eš-Šafi'i el Medeni, autor knjige El-hawašil-medenijje 'alel-mukaddimel hadremijje, naširoko je pohvalio i preporučio knjigu Sulejmana b. Abdul-wehhaba, brata Muhammeda b. Abdul-wehhaba, koji je odgovorio svome bratu;
• 45. šejh, znalac Abdullah b. Abdul-latif eš-Šafi'i, jedan od šejhova Ibn Abdul-wehhaba, autor knjige Tedžridu sejfil-džihad limudde'il idžtihad (Isukana sablja na samozvanog mudžtehida),
• 46. Afifud-din Abdullah b. Davud el-Hanbeli knjigom koju je nazvao Es-sawa'iku wer-ru'ud u dvadeset svezaka; kaže učenjak Alewi el Haddad el-Ba'alewi: „Pohvale na tu knjigu su napisali imami i alimi Basre, Bagdada, Halepa, Ehise i dr. dajući svoju podršku i pohvalu“; On veli: „Da sam se sa njom susreo ranije, ne bih napisao ovo svoje djelo, skratio ga je Muhammed b. Bešir, kadija Re'sul-hajme u Omanu“;
• 47. znalac i verifikator Muhammed b. Abdurrahman b. Afalik el Hanbeli fenomenalnom knjigom koju je nazvao Tehekkumul mukallidin bimen idde'a tedždidud-din (Ismijavanje mukalida sa onim ko zaziva reformu vjere), u kojoj je odgovorio Muhammedu b. Abdul-wehhabu;
• 48. znalac Ahmed b. Ali el-Kubbani el-Basri eš-Šafi'i, odgovorio Muhammedu b. Abdul-wehhabu poslanicom u desetak svezaka koju je nazvao Faslul-hitab fi reddi dalalati Ibn Abdul-wehhab (Decidne riječi o pobijanju zabluda Ibn Abdul-wehhaba);
• 49. znalac Berekat el-Ahmedi eš-Šafi'i el-Mekki;
• 50. znalac, šejh Ata' el-Hindi el-Mekki, odgovorio Muhammedu b. Abdul-wehhabu, poslanicom koju je nazvao Es-sarimul-hindi fi 'unukin-nedždi;
• 51. znalac, šejh Abdullah b. Isa el-Muwejsi;
• 52. šejh Ahmed el-Misri el-Ehissai;
• 53. nepotpisani alim iz Bejtul-Makdisa (Kudsa), u poslanici koju je nazvao Es-sujufus-sikal fi e'anaki men enkere 'alel-ewlija' ba'del intikal;
• 54. znalac, šerif, sejid Alevi b. Ahmed el-Haddad el-Ba'alewi poslanicom koju je nazvao Es-sejful-batir li'unukil-munkir 'alel ekabir na stotinjak stranica;
• 55. šejh Muhammed b. Abdullatif el-Ehissai;
• 56. znalac Abdullah b. Ibrahim Miregni, stanovnik Taifa, autor je odgovora koji je nazvao Tahridul-agbija' 'alel-istigaseti bil-enbija wel-ewlija';
• 57. šejh Muhammed Salih ez-Zemzemi eš-Šafi'i el-Mekki, autor knjige sakupljene u dvadesetak svezaka;
• 58. šejh Tahir Sunbul el-Habefi, autor knjige El-intisar lil-ewlija' el ebrar;
• 59. šejh Salih el-Fullani el-Magribi (iz Maroka);
• 60. znalac, šerif, sejid Alevi b. Tahir el-Haddad u vrijednoj knjizi pod naslovom Misbahul-enam we džela'uz-zalam fi reddi šubehi-bid'i en-nedždi elleti-edalle bihal-'awam;
• 61. znalac, autor pod čijim perom su pripremljena mnoga djela, Ismail er-Temimi el-Maliki et-Tunisi (umro 1248.); veli sejjid Murteda er-Redavi u svojoj knjizi o vehabijama: „Autor je krajnje decidne i koncizne knjige kojom je pobio poslanicu Ibn Abdul-wehhaba, i štampana je u Tunisu“;
• 62. znalac, verifikator Salih el-Kewwaš et-Tunisi, autor je rimovane odlične poslanice, njome je pobio poslanicu Ibn Abdul-wehhaba, štampana je u okviru Se'adetud-darejni fir-reddi 'alel-firkatejni;
• 63. znalac, verifikator, sejid Davud el-Bagdadi el-Hanefi, autor odgovora koji je štampan;
• 64. šejh Ibn Galebun el-Libi u kasidi koja je odgovor San'anijevoj kojom je pohvalio Ibn Abdul-wehhaba, koja je spomenuta u knjizi Semnudija Se'adetud-darejn, a čiji početak glasi: Selam upućenim i trezvenim šaljem ne Nedždu i onim u Nedždu; 
• 65. znalac, šejh Ibrahim es-Semnudi el-Mensuri, autor velike knjige u dva toma, nazvao ju je Se'adetud-darejn fir-reddi 'alel-firkatejn el wehabijje we mukallidetiz-zahirijje;
• 66. šejh el-Mušrefi el-Maliki el-Džezairi, autor knjige Izharul-'ukuk mimmen mene'at-tewessul bin-nebijji wel-welijjis-saduk;
• 67. znalac, šejh Mehdi el-Wazetani, muftija Fesa, napisao poslanicu o odgovoru na Muhammeda b. Abdul-wehhaba po pitanju tevesula,
• 68. znalac, šejh Mustafa el-Hamami el-Misri, autor je izdatog odgovora koji je nazvao Gawsul-'ibad bibejanir-rešad;
• 69. šejh Ibrahim Halemi Kadiri el-Iskenderi, autor knjige Dželalul hakk fi kešfi ahwali ešraril-halk (Blistava istina o najgorim stvorenjima), knjiga štampana u Aleksandriji 1355.;
• 70. znalac, šejh Ibrahim el-Azzami (umro 1379.): El-berahinus-sati'a, štampana u Egiptu;
• 71. šejh Hasan Hazbek: El-mekalatul-wefijje fir-reddi 'ala el wehabijje;
• 72. šejh 'Ata el-Kesm ed-Dimeški, muftija Šama: El-akwalul-merdijje fir-reddi 'ala el-wehabijje, dostupna u nekim knjižarama;
• 73. Sulejman b. Abdul-wehhab en-Nedždi, brat Muhammeda b. Abdul-wehhaba, autor poznate poslanice (izdate) u kojoj je pobio svog brata: Es-sawa'ikul-ilahijje fir-reddi 'ala el-wehabijje (Božanske munje odgovora na vehabije);
• 74. znalac Džemil Sidki ez-Zewahi u knjizi El-fedžrus-sadik fir-reddi 'ala munkirit-tewessull wel-keramat wel-hawarik;
• 75. znalac, fekih, muftija šafija u Mekki, šejh Ahmed Dehlan; autor više knjiga o toj temi, jedna od njih je Ed-durerus-sunnijje fir reddi 'ala el-wehabijje, i El-fitnetul-wehabijje (Vehabijska fitna/smutnja);
• 76. šejh Abdul-muhsin Seid el-Ušejkari el-Hanbeli: Er-reddu 'ala el wehabijje (Odgovor vehabijama);
• 77. šejh Ahmed Seid es-Serhendi en-Nekšebendi, autor knjige El hakkul-mubin fir-reddi 'ala el-wehabijje (Jasna istina u odgovoru na vehabije);
• 78. šejh poznat kao hafiz Hawadža Muhammed Hasan el-Hanefi, autor poslanice štampane u Indiji, zvane El-akaidus-sahiha fi terdidil wehabijje en-nedždijje (Ispravna shvatanja u opovrgavanju nedždanskih vehabija);
• 79. znalac Muhammed Ataullah er-Rumi: Er-risaletur-reddijje 'ala taifetil-wehabijje (Poslanica o opovrgavanju vehabijske skupine);
• 80. šejh Ibrahimm er-Ravi: El-ewrakul-bagdadijje;
•  81. šejh Davud b. Sulejman el-Bagdadi: Sulhul-ihwan fir-reddi 'ala men kale'alel-muslimine biš-širki we-kufran (Jedinstvo braće u odgovoru na onoga ko muslimane optužuje širkom i ateizmom);
• 82. znalac, šejh Malik b. eš-Šejh Davud: El-hakaikul-Islamijje fir reddi 'alel-meza'mil-wehabijje bi edilletil-kitabi wes-sunne (Islamske činjenice u odgovoru na vehabijske tvrdnje sa dokazima iz Kur'ana i Sunneta);
• 83. šejh Hamedullah ed-Dadžewi el-Hanefi el-Hindi: El-besair li munkirit-tewessul bi ehlil-mekabir (Dokazi za onoga ko poriče tevesul sa mrtvima);
• 84. znalac Isa b. Muhammed es-San'ani el-Jemeni: Es-sejful-hindi fi ibaneti tarikatiš-šejhil-hindi;
• 85. znalac Šerefuddin Ahmed b. Jahja el-Minberi: El-imanu wel-Islam,
• 86. šejh Husejn Halemi b. Seid el-Istanbuli: 'Ulema'ul-muslimin wel wehabijjun (Muslimanska ulema i vehabije);
• 87. šejh Mustafa b. Ahmed b. Hasan eš-Šatti el-Hanbeli: En-nukuluš šer'ijje fir-reddi 'ala el-wehabije (Šerijatski argumenti protiv vehabija);
• 88. šejh Ali Zejnul-abidin es-Sudani: El-bera'etu minel-ihtilak fir reddi 'ala ehli-šikaki wen-nifak, fir-reddi 'ala el-firkatil-wehabijje ed-dalle (Odricanje od fabrikovanja u odgovoru na raskolnike i dvoličnjake, u odgovoru na vehabijsku zabludjelu grupu);
• 89. profesor Muhammed Ahmed Hamid es-Sudani: Bera'etuš-ši'a min mufterejatil-wehabijje (Odricanje šija od vehabijskih kleveta);
• 90. sejjid Muhsin el-Emin: Kešful-irtijab fi etba' Muhammed b. Abdul wehhab (Razotkriće sljedbenika Muhammeda b. Abdul-wehhaba);
• 91. šejh Muhammed Džewad Mugnijje: Hazihi hijel-wehabijje (To su te vehabije);
• 92. egipatski muftija, šejh Muhammed Behit el-Muti'i (umro 1354.), autor poslanice Tathirul-fuad min denesil-i'tikad (Čišćenje srca od poganih ubjeđenja);
• 93. znalac, muhadis imam Muhammed Zahid el-Kevseri el-Hanefi (umro 1371. po H.); autor mnogih knjiga i poslanica o odgovoru na Ibn Tejmijju, od toga su njegovi komentari na Es-sejfus-sakil imama Subkija, nazvani Tebdiduz-zalamil-muhim min nunijjeti Ibn Kajjim, i još skup tekstova koji su štampani pod imenom Mekalatul-Kevseri (Kevserijevi tekstovi), i mnoge druge;
• 94. znalac, šejh Muhammed el-Arabi et-Tebbani el-Mekki (umro 1390.): Et-ta'kibuš-šedid 'ala hedjiz-zer'il-anid i knjiga Bera'etul
• eš'arijjin min 'aka'idil-muhalifin (Odricanje ešarija od akaida protivnika), i dr.;
• 95. šejh Mensur Muhammed Uwejjis, savremenik šejhu Kevseriju, autor knjige Ibn Tejmijje lejse selefijen (Ibn Tejmijje nije selefija), šejh Kevseri ju je pohvalio u nekim svojim spisima;
• 96. znalac Jusuf ed-Dedževi, član Vijeća velikih znalaca pri Časnom Azharu, autor knjige Sawa'iku min nar 'ala sahibil-menar; Abdullah el-Kamisi en-Nedždi, koji je kasnije učinio bogohulništvo napisao je knjigu kao odgovor na znalca ed Dedževija, koju je nazvao El-burukun-nedždijje fiktisahiz zulumatid-dedžewijje. Njemu je odgovorio braneći znalca ed Dedževija, hafiz šerif Ahmed b. Sadik el-Gumari, svojom knjigom koju je nazvao Kat'ul-'urukil-wurdijje min sahibil burukin-nedždijje;
• 97. hafiz muhadis, šerif Ahmed b. Muhammed es-Sadik el-Gumari el Hasani (umro 1380.) u svojim djelima koja zajedno sežu do broja 250 djela, od kojih je Kat'ul-'uruk, već spomenuta, Džu'netul-'itar, i dr.;
• 98. imam muhadis, šerif Abdullah b. es-Sadik el-Gumari el-Hasani (iz hazreti-Hasanove loze), umro 1413. u broju svojih dijela, napisao je oko 150. djela, od njih je Er-reddul-muhkemil-metin, i El kawlul-mukni' fir-reddi 'ala el-Albanil-mubtedi';
• 99. znalac šerif Muhammed ez-Zemzemi b. es-Sadik el-Gumari el Hasani (umro 1407.), autor knjige Munazeretun me'al-Albani (Sučeljavanje sa Albanijem);
• 100. muhaddis, znalac, šerif Abdul-aziz b. es-Sadik el-Gumari el-Hasani (umro 1417.), autor poslanice o odgovoru Albaniju koju je nazvao Bejanu neksin-nakisil-mu'tedi bited'ifil-haris, i dr.;
• 101. znalac, muftija Sultanata Oman, šejh Ahmed b. Hamed el Halili, autor knjige El-hakkud-damig;
• 102. šejh, znalac, fekih Abdullah el-Habeši el-Herewi, doseljenik u Bejrut, autor nekoliko odgovora i poslanica protiv vehabija;
• 103. čestiti znalac, šejh Jusuf en-Nebhani, Allah mu se smilovao, autor knjige Šewahidul-hakk bil-istigaseti bis-sejjidil halk, propagirao ju je veliki broj uleme, dio koje je znalac, šejh Muhammed Habibullah eš-Šenkiti, a autor je i drugih dijela;
• 104. znalac, sjajni verifikator Dža'fer es-Sebhani, doseljenik Kuma časnog, autor mnogih knjiga i rijetkih, odličnih verifikacija, jedna od njegovih knjiga je El-wehabijje fil-mizan (Vehabije na vagi), i druge, itekako vrijedne knjige;
• 105. časni znalac, šejh Ali el-Kewrani el-Amili el-Libnani, doseljenik Kuma, autor knjige El-wehabijje wet-tewhid (Vehabije i monoteizam), i druge vrijedne knjige;
• 106. prof. Saib Abdul-hamid, doseljenik Kuma, autor knjige Ibn Tejmijje hajatuju we 'akaiduhu (Ibn Tejmijje, njegov život i vjerovanje), u kojoj su veoma vrijedna istraživanja. Tu su i drugi istaknuti znalci, savremeni i bivši, veoma veliki broj njih; ovdje nisu precizno pobrojani, sada smo se zadovoljili samo pomenom ovih. Sada ćemo samo još letimice obratiti pažnju na ono što je vezano konkretno za Bosnu i Hercegovinu. Naime, neka od bosanskih imena koja su, kao i sva ulema ummeta, prekorila vehabijsku ideologiju i njene osnove postavke: ekstremizam, literalizam, antropomorfizam i iskrivljeno vjerovanje Allaha dž.š. , kao formu novotarije i zablude, su: velikan Hasan Kafija Pruščak, hfz. Džemaludin Čaušević, znalac Mehmed Handžić, znalac Husejn Đozo. Naravno, ne postoje djela koja se specijalno bave ovim pitanjem, budući da se na ovim prostorima nikad nismo susreli sa istim, osim teoretski – do sad.